Kada prvi put čujete pojam „superfoods“ (superhrana), asocira vas više na molekularnu kuhinju ili hranu u tubama za kosmonaute. U stvari, radi se o namirnicama biljnog porekla koje imaju znatno veću koncentraciju vrednih sastojaka. Za razliku od veštačkih dodataka ishrani koji se razrađuju u laboratorijama, takozvana superhrana  postoji na našoj planeti već hiljadama godina i tek sada, u talasu opšteg ludila za zdravim životom, na magične bobice i korene iz dalekih zemalja obratili su pažnju vegetarijanci, sportisti, detoks-gurui  i … marketolozi.

    U superhranu spadaju namirnice sa velikom koncentracijom vrednih sastojaka, pre svega, minerala, vitamina i esencijalnih aminokiselina. One su nešto između hrane i lekova. Po svom opisu više liče na lekovite dodatke ishrani, ali ipak spadaju u posebnu kategoriju. Superfood-ovi su: koreni, semenke, lišće, alge, bobice i drugi delovi biljaka koji se upotrebljavaju kako u prirodnom obliku, tako i u vidu praha, kapsula, sokova i tinktura. Te biljke rastu najčešće na teško dostupnim lokacijama, na primer, šume Amazona, Tibet, velike visine Anda i drugih planina. Ali nema potrebe da putujete tako daleko, najpopularnije superfood namirnice možete naći i u Srbijii, u prodavnicama zdrave hrane ili naručiti preko Interneta. Najpoznatiji „predstavnici“ superhrane su: bobice, alge-spirulina, hlorela i kelp, semenke konoplje, koren make, kakao prah i puter, čia semenke,  kokosovo ulje, kinoa, sok od ječmene i pšenične trave, prah listova moringe i drugo. Slobodno u superhranu možemo uvrstiti i organski gajeno ili samoniklo zeleno lisnato povrće kao što su raštan, divlja kopriva, maslačak, tušt i štir.

Po svom hemijskom sastavu superhrana ne liči na obične namirnice. Odlikuje je veliki sadržaj proteina, vitamina, minerala, esencijalnih aminokiselina, antioksidanata, nezasićenih masnih kiselina i drugih korisnih sastojaka, a uz to – mala kalorijska vrednost. Spisak bolesti i tegoba od kojih ove namirnice mogu da pomognu mogao bi da zauzme pola ovog članka. Uglavnom, koristeći ovu superhranu postaćete jači, izdržljiviji i zdravlji.

– Kao što sama reč kaže, superhrana je hrana koja je iznad, bolja od “obične” hrane. Nekada se radi o marketingu, ali u onom boljem pogledu radi se stvarno o namirnicama koje se izdvajaju po svojim osobinama, nutritivnoj vrednosti, posebno onih nutrijenata koji nedostaju u savremenoj ishrani, nekad zbog načina gajenja jer ne zahtevaju tretiranje, a nekada zbog klimatske oblasti ili jednostavno su takve bogatije po vrsti. Superhrana se “skuplja” na čistim područjima, na velikim visinama ili u kontrolisanim uslovima, te prilikom kupovine treba obavezno obratiti pažnju na poreklo.

Jedne od najvažnijih namirnica po meni u današnjoj ishrani su bobice, koje se premalo koriste. Tu možemo izdvojiti komercijalne proizvode (sušene bobice, prah i slično), ali i sveže namirnice. Bobice šipurka, na primer, rekorder su po sadržaju vitamina C na našem području, od divljih su jako korisne trnjine, drenjine, dudinje… Sada su aktuelne godži  bobice i aronija, ali mi se čini da su ipak malo iskomercijalizovane.
Morske alge su morsko povrće koje je daleko bogatije nutrijentima nego kopnene biljke u komercijalizovanom zemljištu, tako da su neophodne u današnjoj ishrani kao dopuna ili zamena drugom lisnatom povrću. Jako su zdravi ceđeni sokovi od trave pšenice, ječma i spelte.
U ishrani su važne i adaptogene biljke koje nam pomažu da se adaptiramo na savremene uslove života, promenu klime, vremena, stres. Obično su prebogate nutrijentima ali i bioaktivnim sastojcima koji regulišu hormone i uravnotežavaju rad organizma. Na prvom mestu bih naveo peruansku zlatnu maku, čiji koren stvarno neverovatno brzo i moćno deluje na usklađivanje svih hormona. Ovde su i žen-šen, brahmi-gotu kola i slične, ali i naš sladić – slatki koren.

U superhranu spadaju i semenke i orašasti plodovi prebogati nutrijentima. Seme konoplje koje ima savršeni balans aminokiselina, posebno se preporučuje za one koji se bave sportom, najviše za bodibildere. Semenke čia, konoplje i lana bogate su nezasićenim masnim kiselinama, a mak je apsolutni rekorder po sadržaju kalcijuma. Od zaslađivača bih izdvojio steviju koja ne podiže glikemijski indeks, a najbolje se koristi neprerađena biljka ili njen zeleni prah.

Lično ja redovno koristim alge, pre treninga – kakao prah, a posle – proteinski šejk od konoplje, a u zavisnosti od vremena adaptogene biljke.

Moje mišljenje:

Stalno istražujem nove mogućnosti da u moru nezdrave hrane koja nam je stalno na dohvat ruke, pronađem zdrave namirnice koje obezbeđuju neophodne nutrijente i smanjuju šanse nastanaka brojnih savremenih bolesti. Međutim, važno je imati u vidu da bez generalno zdravog načina života i ishrane, superhrana neće rešiti sve vaše probleme.  U svemu je neophodan pravilan balans: zdrava ishrana sa velikom količinom svežeg voća i povrća, fizička aktivnost i duhovna harmonija.

Superhrana za mene je pre svega bonus, koji mi naravno daje energiju, vitamine i minerale. Trudim se da iskoristim taj bonus na pametan način i dodajem u svoju ishranu neke od „super“ namirnica. Najčešće su to semenke čia, kakao prah i protein konoplje koji je broj jedan u vreme redovnih treninga. Povremeno konzumiram spirulinu i prah peruanske make.  Moram da napomenem da ne koristim obične vitamine iz apoteke. Sviđa mi se da za razliku od njih, superfood-ovi su apsolutno  prirodni i najčešće imaju oznaku „organik“.  Pored toga, njihov ukus i tekstura mogu da daju nove nijanse jelima i pićima, a za mene koja voli gastronomiju je to važno.

   Milan Nikolić

dipl. Dijetetičar-Nutricionista

Stručni savetnik za Biljnu ishranu, Fitoterapiju i načela Prirodne medicine